Kolačići nam pomažu da bolje razumemo Vaše potrebe. Korišćenjem ovog sajta slažete se sa korišćenjem kolačića.

Crkve i manastiri

27/04/2017 0 komentari

Crkva u Štitkovu


Crkva u Štitkovu je podignuta na mestu gde je bio manastir koji je podigao patrijarh Gavrilo Rašković, iz poznate kneževske porodice Raškovića. 
Manastir je podignut 1655. godine, a porušen je 1813. godine od strane Turaka kada je starovlaški knez Maksim Rašković iz Štitkova prišao ustanicima i digao Stari Vlah na bunu. Na ruševinama manastira podignuta je 1867. godine današnja crkva u Štitkovu. Nije živopisna. Ikonostas su radili majstori Debrani, a ikone su rad Lazovića iz Bjelog Polja. Crkva sa tipskim kućama ovog kraja je pod zaštitom države i predstavlja deo etno sela od izuzetne vrednosti.

Crkva brvnara u Kućanima


Crkva brvnara u Peti, u Kućanima, nije samo kulturno-istorijsko blago, već duhovni stožer i uporište. Gde god smo odlazili, njoj smo se vraćali. Okupljala nas za Božić i Vaskrs, za slave i sabore, uvek nas primala u zagrljaj pomirenja i praštanja, bila motiv da se složimo, ujedinimo, sve izdržimo - kazuju gorštaci u srcu Murtenice.
Podignuta u bespuću planine, minijaturna crkva u Peti je, prenosi legenda, za noć preneta na skrovito mesto u vreme kad su porobljenom narodu iskonski nagon za samoodržanje i vera u Boga bili jedina nada. Ona čuva carske dveri slikane rukom Simeona Lazovića 1870. godine, a u više navrata je prekrivana šindrom i godinama čeka bolji prilaz od druma Jasenovo - Nova Varoš.

Crkva brvnara u Radijevićima


Predanje kaže da je bogomolju u Radijevićima, posvećenu Pokrovu presvete Bogorodice, u obliku starovlaške kuće, sa kamenom apsidom i podrumom pod polovinom donje strane kuće, 1808. godine, krišom od Turaka, na proplanku Zlatara sagradio sveštenik Vasilije Purić, rodonačelnik loze koja je dala osam služitelja oltara.
Vukoman Šalipurović u knjizi „Prilozi za istoriju građevinarstva u srednjem Polimlju u 19. veku“ tvrdi da je sadašnja crkva podignuta „na temelju trošne građevine 1870. godine uz pomoć Kneževine Srbije od 50 dukata ćesarskih“.
Vladika mileševski Filaret pozvao je meštane i vlast „da se potrude oko generalne obnove svetinje i sređivanja okoline“. Iako rođeni Beograđani, građevinski inženjeri i braća Milan, Dejan i Zoran Dimkić, sa porodicama i majkom Dragicom, ne zaboravljaju korene i zadužbinu predaka, u kojoj je sveštenik bio njihov deda po majci Relja. Pripremili su projekt rekonstrukcije i uređenja okoline i spremni su i da, sa timom stručnjaka i prijateljima, pomognu u radovima da crkva bude ogledalo sela.
- Pet ikona iz radijevačke crkve, koje je početkom osme decenije 17. veka slikao Andrija Raičević, spadaju među najstarija i najvrednija ikonopisna dela koja su do danas očuvana u crkvama brvnarama Srbije - tvrdi u knjizi „Molitva u gori“ Radomir Stanić. - U crkvi brvnari su i jedan diskos i putir iz 17. i 18. veka.
U njoj se nalaze ikone: Isus Hristos Pantokrator, Sveti arhanđeo Mihailo, Bogorodica sa detetom i Sveti Petar i Sveti Pavle. Pod zaštitom je države kao spomenik od izuzetnog značaja.

Manastir Svetog Kozme i Damjana


Manastir Sv. Kozme i Damjana nalazi se na planini Zlatar, na mestu zvanom Vodena poljana. Od najvišeg vrha Zlatara (Golo brdo 1627m) udaljen je svega 2km, pa je prilikom posete idealno spojiti ove dve lepote, lepotu prirode i lepotu svetinje…
Zemljište i drvo za gradnju crkve poklonile su „Srbija šume“ a ovu, po arhitektonskoj zamisli jedinstvenu bogomolju, na mestu gde je ranije nije bilo, izgradili su lokalni majstori.
Ova bogomolja namenjena je putnicima namernicima, turistima i bolesnicima koji traže mir i lek u zlatarskim šumama, a tu će se Bogu moliti i stanovnici okolnih naselja.
Onaj koga ćete uvek sresti ovde i ko će vam poželeti srdačnu dobodošlicu je monah Gavrilo. Besedi o manastiru, unutrašnjosti crkve…Takođe priča o drugim lepim, ali i ružnim životnim stvarima. Nakon obilaska crkve i manastirskog konaka Gavrilo nudi da se popije kafa i ozveži.
A ko je ustvari Gavrilo? Gavrilo je bivši vozač Rakete iz Užica, a jedno vreme i gradskog prevoza Beograd. Sluga Božiji postao je ne tako davno, 2010 godine. Ali na prvom mestu, Gavrilo je čestit, dobar čovek i istinski vernik.
I šta reći na kraju? Posle uživanja u prirodnim lepotam Zlatara, priča sa Gavrilom ispunjava i taj duhovni deo čoveka, ali i opušta, kao razgovor sa nekim koga jako dugo poznaješ.
Manastir Svetog Joakima i Ane (Crkva Janja)
Manastir se nalazi u selu Rutošima, zaseoku Rebelj i poznatija je u narodu ovoga kraja kao crkva Janja u starome Vlahu.
 To je građevina skromnih dimenzija koja je u jednom vremenu bila i ženski manastir. Poput mnogih drugih crkava i manastira u kolektivnoj svesti naroda ovoga kraja to je svetilište koje je posvećeno mitskoj čudotvorci Janji, čiju je slavu više od drugih proročica, pronela epska pesma. U slučaju ove male crkve u dolini reke Uvca neki toponimi daju povoda osnovanosti ove identifikacije, tako se jedna stena nedaleko od mesta gde je crkva živela zove Janjina stena, a vir na Uvcu ispod manastira zove se i danas Janjin vir.
Crkva Janja (manastir Sv. Joakima i Ane) pripada grupi malih grobljanskih hramova koji su podizani s kraja XVI i u prvoj polovini XVII veka u okolini Raške, Novog Pazara i Nove Varoši. Zidina je od lokalnog belog kamena i sige i posle rušenja s kraja XVII veka do kraja prošlog, bila je obrasla u šumu i šiprag i nije nikada obnavljana. Narodni muzej iz Užica započeo je 1993. godine, istraživačke radove na lokalitetu crkve Janje u Rutošima, kada je lokalitet natkriven i privremeno zaštićen od 2009. do 2011. godine, zaslugom i angažovanjem Mileševske eparhije obnovljena je crkva Janja u selu Rutošima koja je postala manastir i novim osvećenjem posvećena je Svetom Joakimu i Svetoj Ani.  

Manastir Dubnica


Manastir Dubnica se nalazi u selu Božetići na obroncima planine Javor, samo nekoliko kilometara od sjenickog jezera. 
Narodni istoričar i pripovedač je objasnjavao postojanje usamljenog, tajanstvenog manastira sa briljantno klesanim portalima, rozetama, prozorima i oltarskim nišama, koji su morali imati dugo trajanje i kraljevsko poreklo. Najnoviji trag upucuje na prve decenije 15. veka, preciznije na epohu oblasnih gospodara, kada je manastir Dubnica podignut na temeljima neke starije gradjevine. To je vreme kada su u Srbiji i Bosni velikaši i zupani obnavljali utvrdjene gradove. Medjutim, od ostataka crkve i konaka iz tog perioda danas se malo šta moze raspoznati. Na jedinom i vec ispranom ostatku freske, na dovratniku portala naosa, tri od četiri slovna broja škrto svedoče da je Manastir Dubnica gradjen i zivopisan 1422. godine. Posle više od dva veka, manastir Dubnica je doziveo svoj najveci uspon. Bilo je to u vremenu kada se na tronu raških mitropolita, i kasnije peckog patrijarha, nalazio Gavrilo Rajic-Raškovic, jedan od najznamenitijih predstavnika poznate loze, knezeva Raškovica. Mozda najlepse predanje koje se sačuvalo u narodu ovoga kraja, i danas zivo, daje za pravo onima koji tajanstvenu Dubnicu dovode u vezu sa prastarim zaduzbinama Nemanjica. Taj su manastir, kazu, kasnije obnavljali Raskovici, jer su i oni od loze Nemanjića. Arsenije Carnojevic je, tumace pripovedaci i hronicari, poslednju zimu pred Veliku Seobu proveo u Dubnici bezbedan i siguran do proleca 1690. godine, kada je sa narodom i svestenstvom presao Savu i Dunav. Sa njima se selio i veliki broj zitelja Starog Vlaha i Polimlja, na čelu sa knezevima Raskovicima. Turci su zato manastir spalili do temelja. Manastir Dubnica je u tami vekova bio neugasivo kandilo između Javora i Uvca, tapija nemanjićke zemlje. Narod se u turskom ropstvu okupljao u potaji oko manastira, krišom krštavao i venčavao. Gorele su sveće za žive i mrtve, prizivan Bog da vrati žive sa ratišta, da izagna osvajača, da podari novorođenče, da oprosti grehe. 
Posle istraživačkih i konzervatorskih radova koje su obavili stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva, na ostacima manastirskih ruševina, čuveni kamenorezac Milijan Đoković iz Sirogojna, sa grupom svojih majstora, ozidao je od kamena i sige manastirsku crkvu Svete Trojice.
U porti je od drveta podignut zvonik, ozidana česma, kapija, crkva je pokrivena bakarnim limom i izgradjen drveni konak za monahe. Crkvu Svete Trojice krasi ikonostas, rad drvorezbara Miroslava Trbusića iz Kragujevca i ikone, rad ikonopisca Ivana Kovalčeka iz Novog Sada, koje je manastiru svojim prilozima darovao narod ovog kraja. Dubnica sada zivi neki novi zivot na starovlaskoj visoravni. Osim orlova, koji je sa kricima nadlecu i čuvaju, svracaju i turisti, kao i putnici namernici i sa radoscu upoznaju ovu tajanstvenu duhovnu svetinju.
U manastir Dubnicu, visoko pod Javorom, posle ravno tri stotine godina koliko je svetinja provela u ruševinama, zapustela, zarasla u trnje i šiblje, vratio se prvi monah Arhimandrit Makarije, monah iz manastira Svetog Nikole u Pribojskoj banji.
- Hoću da ostatak života, koliko mi Bog podari, provedem ovde. Da što više mogu život posvetim Bogu i molitvama... - kaže otac Makarije priznajući da je još pre desetak godina, posle liturgije koju je na Gospođindan služio u crkvi u obližnjem Štitkovu, svratio u Dubnicu, na temelje zapustele svetinje i da je još tada rekao da bi rado došao u Dubnicu, samo da Bog da da se manastir obnovi i da ponovo zaživi.
I, tako je, Božjom pomoći, kaže otac Makarije, i bilo. Posle vekova tame, manastir Dubnica, zadužbina srpskog patrijarha Gavrila Raškovića (1595 - 1659), neugasivo kandilo između Javora i Uvca, kako je narod zvao svetinju, letos je sinula punim sjajem. Godinama pre toga, Odbor za obnovu svetinje prikupljao je sredstva za veliki poduhvat, podsećajući stalno da je „Dubnica u tami vekova bila tapija nemanjićke zemlje, oko koje se narod u ropstvu u potaji okupljao, palio sveće za žive i mrtve, molio se Bogu da se vojnici vrate iz rata, da Gospod izagna osvajače, podari novorođenče, da oprosti grehe“... Posle istraživačkih i konzervatorskih radova koje su obavili stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva, čuveni kamenorezac Milijan Đoković iz Sirogojna sa grupom svojih majstora ozidao je na manastirskim ruševinama od kamena i sige crkvu Svete Trojice. U porti je od drveta podignut zvonik, malo dalje ozidana je česma, crkva je pokrivena bakarnim limom, u strančici iza crkve podignut je i konak sa dve monaške kelije. Svi radovi izvedeni su prema projektu Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva pod nadzorom arhitekte Veljka Vučkovića, u crkvi je postavljen ikonostas rad drvorezbara Miroslava Trbusića iz Kragujevca, na zidove ikone ikonopisca Ivana Kovalčeka iz Novog Sada. U avgustu, na dan Svete Marije Magdalene, episkop mileševski Filaret sa sveštenstvom, na velikom narodnom saboru, osveštao je obnovljeni manastir...
Arhimandrit Makarije monah je već 40 godina. Sa 24 godine, seoski momak iz sela Luke kod Ivanjice, iz familije Milenkovića, stigao je 1966. godine u Studenicu za željom da se zamonaši. Posle godinu dana postao je jeromonah. U Studenici je ostao 28 godina, 1989 godine kada su u taj manastir donete mošti svetog cara Lazara postao je iguman. Iz Studenice je 1995. došao u Mileševu, iz Mileševe prešao u manastir Svetog Nikole u Pribojskoj banji.
- Znam da sam prvi monah u Dubnici posle tri veka i - osećaj je neopisiv. Drago mi je što je ova svetinja vaskrsla, i što je manastirska crkva posvećena Svetoj Trojici. Manastir je na lepom mestu, ljudi iz okoline su jako dobri, gostoprimljivi, čestiti, veliki domaćini i veliki radnici... Nema dana da neko ne svrati u manastir, ili iz sela ili neko od prolaznika, pitaju ljudi kako mi je, imam li drva, imam li šta da pojedem - kaže otac Makarije.
Oko manastira, dodaje, ima još puno posla i svaka pomoć je dobrodošla.
- Svetinja je obnovljena, sada treba učiniti sve da ona zaživi punim životom. Potrebno je da se završe građevinski radovi oko crkve. Manastir će teško opstati ako ne bude držao parohiju, bilo bi dobro da manastir ima i komad zemlje kako bi monasi koji će ovde tek doći nešto radili - kaže otac Makarije.

Napišite komentar

* Obavezno polje

Komentari (0)